Autori: Aleksandra Bradić-Martinović, Jelena Banović, Aleksandar Zdravković

Akademska zajednica iskazuje sve veće potrebe i zahteve za sistematskim i dugoročnim čuvanjem i upravljanjem naučnim resursima, kao i njihovom slobodnom pristupu. Imajući u vidu da oko 80-85% globalnog naučnog rada nikada zvanično ne postane dostupno javnosti, a tradicionalno čuvanje podataka ima veliki broj nedostataka, vrlo je jasna težnja koja je postala aktuelna poslednjih godina – da se svi naučni i stručni radovi, kao i skupovi podataka čuvaju u digitalnoj formi. Kao odgovor na postavljene zahteve kreiraju se digitalni repozitorijumi, koji imaju funkciju trajnih i bezbednih skladišta, ali i mnogo više od toga.Evropska unija se, nakon Lisabonskog samita, okrenula digitalnoj ekonomiji zasnovanoj na znanju, razvoju roba i usluga u skladu sa tehnološkim razvojem, a koja ima za cilj da obezbedi alternativu u kojoj će ekonomska evolucija biti imperativ, kroz konkurentnost i kreiranje novih radnih mesta. U tom kontekstu, cilj ovog rada je široj naučnoj publici predstavi digitalne repozitorijume u Otvorenim pristupu, kao nezaobilazan resurs rasta i razvoja, pre svega u kontekstu naučnog istraživanja i visokog obrazovanja. Rad je podeljen u dva dela. Prvi deo obuhvata prikaz digitalnih repozitorijuma naučnih publikacija, a drugi, digitalne repozitorijume (arhive) podataka u društvenim naukama.Potpuno je izvesno da će u budućnosti digitalni repozitorijumi igrati veoma važnu ulogu u visokom obrazovanju i nauci. U razvijenim zemljama oni su već prepoznati kao ključna infrastruktura za suočavanje sa izazovima visokog obrazovanja i nauke u digitalnom svetu, bez obzira da li se misli na repozitorijume radova ili repozitorijume podataka. Važno je istaći i da je obrazovna i naučna zajednica Republike Srbija prepoznala potencijal digitalnih repozitorijuma i da su najveće institucije, Narodna biblioteka Srbije, SANU, Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu i Univerzitetska biblioteka »Svetozar Marković« registrovane u vodećem svetskom registru digitalnih repozitorijuma u Otvorenom pristupu – OpenDOAR. Osim toga, Data centar Srbija za društvene nauke je u međuvremenu dobio finansijsku podršku države, čime je obezbeđeno finansiranje i članstvo u konzorcijumu koji okuplja sve evropske digitalne arhive podataka u društvenim naukama CESSDA ERIC, čime je postao deo Evropskog istraživačkog prostora (ERA).

Link ka radu: https://ebooks.ien.bg.ac.rs/1188/